Сигуран сам да сви директори основних и средњих школа одлично познају законске прописе који се односе на извођење наставе и обавезан наставни план и програм.
То посебно знају дугогодишњи директори и вишедеценијски синдикални „радници“.
Упркос томе, поједини су пристали да крше закон, подстичу блокаду школа и наставе, упркос противљењу бројних колега, а пре свега родитеља деце коју су их испратили у школу да уче, а не да по ходницима прже палачинке, прженце и кобасице.
Закони важе и за чланове синдиката, једнако као за све запослене у просвети.
Очигледно је да појединци мисле да су уласком у синдикат постали заштићена врста.
Ово је досад невиђени притисак на децу, етикетирање ученика који нису за блокаду, подела на подобне и неподобне, што представља својеврсно насиље.
Данас ученици одређују ко може да уђе у школу, они воде евиденцију присутних, одређују радно време школе…
Директори, професори, наставници, представници синдиката, ставите прст на чело, размишљајте о будућности деце, а не само о личном интересу.
Књиге, а не звона и прапорце!

Милун Тодоровић, члан Председништва СНС