Поносан сам на своје саборце јер смо одбранили просторије од напада оних чији је очигледно једини циљ дестабилизација државе и рушење уставног поретка.
Изашли смо заједно пред нашу странку како бисмо је одбранили од хулиганских насртаја, који су постали уобичајена пракса приликом сваке протестне шетње у Чачку. Ружење фасаде бојом, гађање јајима, покушаји уласка у страначке просторије, ...

Овај пут „мирољубиви“ учесници протеста, покушали да уђу у и отму нам заставу. Било је гурања, вређања, пљувања... Нису успели! 30 људи супроставило се онима који нису у праву а њих је било 2000.

Чујем да смо на медијима који шире и подржавају идеју дестабилизације Србије, ми који смо се бранили, прозвани како смо, наводно, „провоцирали напад“.

Као координатор и члан Главног одбора СНС-а, као патриота, али и као родитељ, питам се да ли у Србији данас сме да се мисли другачије од такозваних демократа. Да ли је упутно позивати на мир и рад?

Осећам потребу да кажем да данашњи протест у Чачку, као вероватно ни у другим градовима, нема много везе ни са студентима ни са одржавањем наставе. Иако је почео испред Техничког факултета у Чачку предводили су га особе које нису ни просветни радници нити са просветом имају било какве везе.
Велимир Илић Нова Србија, Братислав Симовић Двери, Иван Ћаловић, Павле Јелесијевић, Стојан Марковић из група грађана,… Радује ме што је испред странке било најмање студената.

Држава нема потребе да се свађа са својим студентима, наставницима, професорима, глумцима... Верујем да уз домаћински договор можемо да идемо даље. Позивам поштене и вредне грађане Србије да се врате својим породицама и својим пословима. Јер агресија не води ничему и ствара више агресије.

Живела Србија!

Бобан Бирманчевић,
члан Главног одбора СНС