Све чега се дохвате опозиција и њени сатрапи претвори се у оголљено насиље, примитивизам и говор мржње. На жалост, то је случај и са политичким скупом у Новом Саду на којем су активисти опозиције и њених невладиних организација цепали српску заставу, угрожавали слободу кретања грађанима које су држали као таоце, малтретирали жене са децом и случајне пролазнике. По ко зна који пут покушали су да искористе трагедију за своје бедне политичке интересе. Брзо су заборавили да је у Новом Саду 14 људи погинуло у кафеима Контраст и Лаунж 2012. и 2008. године због чисте корупције, јер су ти локали радили мимо закона. Наравно, ниједну оставку нису ни понудили никада. Али је тада у српској политици постојала елементарна култура која није дозвољавала да се трагедије користе на тако вулгаран и шибицарски начин. Због тога се овакве ствари никада нису дешавале пре 2012. године, иако је на жалост било великих трагедија.

Људи који под било којим околностима цепају српску заставу не мисле добро Србији. Људи који генеришу и промовишу насиље као вид политичке борбе мисле добро само себи. Ниједна њихова активност није донела ништа добро Србији. То су увек исти људи, докони студенти који преко својих невладиних организација примају стране и домаће донације и којима управља опозиција.

Исти људи су ту да покрећу револуције због литијума, короне, Рибникара, пољопривреде, просвете, сада и у Новом Саду. Професионални демонстранти који користе сваку прилику да у држави праве хаос. Уверени смо да ово друштво препознаје ову малигну појаву и да обојене и плишане револуције у Србији никада више неће проћи. Одговорност за жртве – ДА, злоупотреба трагедије за дестабилизацију земље и политичке револуције – НЕ.