Надамо се да ће млади људи извући поуке из синоћних дешавања и да никада више неће дозволити да буду искоришћени као средство нечијих политичких амбиција – гурнути испред кордона док се из позадине води друга игра, а све под фирмом „борбе за слободу“.

Када је ситуација ескалирала, међу онима који су се сукобљавали са полицијом није било идеолога побуне. Нису били ту Јово Бакић, Зоран Кесић, Штимац, Бачулов, Пајтић, ректор Ђокић, аналитичари са Н1, Бодирога, Шаровић…

Нису били тамо ни њихова деца.

Док су протестанти, углавном млади људи, завршавали са повредама, хапшењима и кривичним пријавама – они су све посматрали са безбедне удаљености. Неки из студија, неки из ресторана, неки из својих вила. И вечерас ће се опет појавити у емисијама, са салвама моралних лекција, као да се ништа није догодило.

То је матрица обојених револуција – подстаћи масу, запалити емоције, повући се и сачекати тренутак. А последице нека сноси неко други. На њихову жалост, са тим је готово.

Србија се не руши на Видовдан.
То није дан поделе, већ дан сећања и избора – да идемо напред, мирно, одговорно и уједињено.

Време је да се вратимо образовању, раду, дијалогу…
Политичке разлике се решавају разговором, не насиљем.

Настављамо даље да радимо и градимо. Само уједињени можемо да будемо бољи. Ко заиста воли Србију, не руши је него је чува.

Милош Стеванић, повереник Градског одбора СНС Чачак