Сваки пут када помене име премијера Србије Бошко Обрадовић треба да устане. Или да буде мало искренији па призна и пред камерама да није све баш тако лоше. Исту причу прича нам Бошко Обрадовић већ скоро 5 година, на његову жалост резултат је увек исти. Цензус је мисаона именица. Јефтиним триковима он покушава да скрене пажњу на себе, нападајући оног ко има неупоредиво већу подршку и поверење грађана. Ваљда мисли да ће тако бити више вредан.
Србија је реалном политиком премијера драстично смањила буџетски дефицит, зауставила нагли раст незапослености, одговорном политиком створила најбоље могуће односе са ЕУ, САД и Русијом. Нисмо заљубљени ни у једну светску силу нити верујемо у љубав у спољној политици. Нисмо гадљиви ни на руске, а ни арапске или америчке инвестиције. Потребни су нам најбољи односи са свима, цак и са онима који то не заслужују. Мудрост, одговорност и напоран рад заштитни су знаци политике коју води премијер Александар Вучић.
Зато и има толико велику подршку иако грађани са правом очекују више. Што се тиче "аргумента" да СНС лоше стоји у покрајни, на парламентарним изборима 2014. наша странка освојила готово исти проценат гласова у Војводини као на нивоу Србије. Зато Бошку Обрадовићу саветујемо да се бави анализом својих резултата, поделама у оквуру свог лажно патриотског покрета и да не брине за рејтинг Српске напредне странке.