Бивши директор неких чачанских јавних предузећа и установа, власник неких медија, продукцијске куће, познат јавности по афери „Нафта“, која је некако „испарила“ из цистерне, дужник Штампарији Бајић, овогодишњи добитник 40.000 зелених новчаница на пројекту „Заједнички глас“, пасионирани колекционар чланских карата разних политичких партија и група грађана, члан бројних новинарских удружења, актуелни шеф одборничке групе „ПроБудимо Чачак“ у Скупштини града Чачка и још много тога...
Богата биографија, портфолио крцат, реултати – НУЛА.
Седа глава и бркови, а ни зрно мудрости и професионализма.
У свом маниру скривања иза других, тиховања у изборној кампањи, склонио се и овог пута иза фејсбук странице Павла Јелесијевића, носиоца једне од изборних листа на локалним изборима у Чачку. Свестан да са својим именом, биографијом и политичким наслеђем никад не би прешао изборни цензус, Павлу и бирачима је уз ордевер увалио пола своје редакције, добар део фамилије и себе поставио за шефа.
Много младих људи који су гласали за ову групацију, нису имали сазнања о сабраним неделима Стојана Марковића, па су свој глас дали за некакве промене, мислећи да ће Павле нешто да се пита. Неће, јер Стојан се не мења на боље.
Његова опседнутост микрофоном не показује љубав према часном новинарском позиву, већ искључиво жељу за личном промоцијом и оном чувеном реченицом „Сад ја да вам кажем“. Цео живот на фору, без конкретног резултата и доприноса заједници.
Кажу мудри људи да се по јутру дан познаје, кажу и да ће јутро променити све...
„Jutro production“, чији власник је био Стојан Марковић је најбољи доказ по чему је познат и да се никад неће променити.
Савко ко оде у продавницу мора да плати рачун, ко пазари на пијаци мора да плати робу, ко изнајми пословни простор, стан, собу, мора да плати закупнину, ко користи воду, струју, комуналне услуге, мора да плати рачун. Свако мора, али Стојан не мора.
Стојан је живи доказ да то не важи за њега. Као власник „Jutro production“ није платио дугогодишњи закуп пословног простора у чачанском Дому културе у износу 720.772 динара, утврђеном пре много година.
Није медијски маг платио ни рачуне које је направио за струју, воду, изношење смећа... у износу 153.602 динара. Укупно 874.374 динара, које су платили грађани Чачка.
Пронашао је Стојан генијално решење да избегне своје обавезе – угасио фирму, по оној чувеној „Jели, пили и нису платили“.
По свему судећи, Павле није знао за овај “пословни потез“, јер у противном не би заједно са Марковићем био заједно на изборној листи и омогућио му, да се скривајући се иза њега прошверцује у Скупштину и поврх свега му постане шеф.
Сви који познају Стојана Марковића нису изненађени, јер такво понашање он негује дуже од четврт века, само му је сад налетео нови колач, који му је „уз пиће дошао ко мезе“.
Добро јутро Павле, добро јутро преварени бирачи. Гласали сте, нисте знали...

Градски одбор СНС Чачак